U ambijentu do poslednjeg mesta ispunjene Mokranjčeve kuće, u okviru 59. Mokranjčevih dana, održana je izuzetno posećena i inspirativna naučna tribina pod naslovom „Medijski lik Stevana Stojanovića Mokranjca“, kojom je moderirala dr Sanda Dodik.
Izlaganje dr Aleksandre Paladin, muzikologa i teoretičara medija, ponudilo je originalan i savremen uvid u načine na koje se lik i delo velikog srpskog kompozitora mogu sagledavati kroz prizmu medijskih kodova i savremenih komunikacijskih platformi.
Naučna tribina osvetlila je Mokranjčev opus kao medijsku poruku sa više nivoa značenja — kao zvuk, kao vizuelni simbol, kao kulturnu referencu i kao potencijal za brendiranje u digitalnoj epohi.
Polazeći od koncepta „kreativnog tretmana stvarnosti“ medijskog teoretičara Džona Grirsona, dr Paladin je analizirala na koji način Mokranjac „oživljava“ u savremenom medijskom kontekstu — kao lik, kao dirigent, kao glas u dokumentarnim formama ili kao simbol nacionalnog identiteta.
Poseban akcenat stavljen je na ulogu audiovizuelnih medija u konstrukciji muzičkog identiteta, kao i na pitanja koja medijsko predstavljanje muzike otvara:
* Kakvu poruku muzika šalje u medijima?
* Kakav identitet dobija u medijskom kontekstu?
* Da li se muzika može tretirati kao neverbalna medijska poruka?
Kroz analizu konkretnih primera digitalnih i televizijskih medijskih praksi, publika je dobila priliku da sagleda kako se muzika Stevana Mokranjca može preznačiti i adaptirati savremenom auditorijumu — kroz emisije, serijale, dokumentarne formate, kao i putem novih komunikacijskih kanala poput društvenih mreža i digitalnih platformi.
Posebno je razmatran i koncept moderne muzičke scene kao dinamičnog medijskog prostora koji podstiče reafirmaciju kulturnog nasleđa i otvara mogućnost stvaranja nove publike za umetničku muziku. Istaknuta je i uloga medija kao sredstva za formiranje kulturnih navika, ali i kao polja za inovativne pristupe predstavljanju muzičkog nasleđa.
Naučna tribina dr Aleksandre Paladin u Negotinu još jednom je potvrdila da nasleđe Stevana Mokranjca ne pripada isključivo prošlosti — ono je vitalan deo naše sadašnjosti, a uz kreativan i odgovoran pristup savremenim medijima, može postati snažna inspiracija za budućnost kulturne komunikacije i umetničkog izraza.
„Medijski lik Stevana Mokranjca – velika tema koja otvara pitanje: kako vidimo Mokranjca kroz sve ono što mediji mogu da budu? Kada otvorimo tu temu, onda tek vidimo da to nisu samo radio, televizija, štampani mediji, već da medije moramo da sagledavamo kroz jednu mnogo veću prizmu – onoga što Mokranjac kroz razgovore o njemu, prikaze, televizijske i radijske emisije, predstave, dokumentarne filmove, igrane serije – može kao medijski znak nama da kaže. Možemo da postavimo pitanje: koliko i u kojoj meri njegova muzika, koju slušamo sa scene i uživamo u nastupima sjajnih horova, može da postane sasvim drugačija i da pošalje sasvim drugačiju poruku ako je slušamo u nekom novom izvođenju, izvođenju novog vremena? Čime bismo, možda, u koncertnu salu, možda u neki novi amaterski hor ili neki drugi ansambl doveli jednog mladog čoveka, pokazujući da Mokranjac nije neki strašan kompozitor, da je on običan čovek koji je dobio dar da može da komponuje, da je svoju inspiraciju pronašao u onome što je tradicija – i da je sve to što je njega interesovalo zapravo deo njegove umetničke ličnosti, koja do svakoga od nas dopire: bilo da ga slušamo kroz ono što je njegovo tradicionalno izvođenje, bilo u instrumentalnoj formi, ili modifikovano u neku džez ili gospel varijantu, ili ga slušamo u sasvim nekom novom zvuku koji bi mogla da nam donese nova generacija – upravo onih koji mogu da dođu na scenu. A za to su nam potrebni mladi koji će Mokranjca prepoznati kao medijsku ideju, koji će ga prepoznati kao interesantnog junaka koji može da postane glavni lik Fejsbuka, Instagrama, TikToka i nekih novih društvenih mreža koje tek dolaze“ – istakla je, po završetku tribine, dr Aleksandra Paladin.
