У амбијенту до последњег места испуњене Мокрањчеве куће, у оквиру 59. Мокрањчевих дана, одржана је изузетно посећена и инспиративна научна трибина под насловом „Медијски лик Стевана Стојановића Мокрањца“, којом је модерирала др Санда Додик.
Излагање др Александре Паладин, музиколога и теоретичара медија, понудило је оригиналан и савремен увид у начине на које се лик и дело великог српског композитора могу сагледавати кроз призму медијских кодова и савремених комуникацијских платформи.
Научна трибина осветлила је Мокрањчев опус као медијску поруку са више нивоа значења — као звук, као визуелни симбол, као културну референцу и као потенцијал за брендирање у дигиталној епохи.
Полазећи од концепта „креативног третмана стварности“ медијског теоретичара Џона Грирсона, др Паладин је анализирала на који начин Мокрањац „оживљава“ у савременом медијском контексту — као лик, као диригент, као глас у документарним формама или као симбол националног идентитета.
Посебан акценат стављен је на улогу аудиовизуелних медија у конструкцији музичког идентитета, као и на питања која медијско представљање музике отвара:
* Какву поруку музика шаље у медијима?
* Какав идентитет добија у медијском контексту?
* Да ли се музика може третирати као невербална медијска порука?
Кроз анализу конкретних примера дигиталних и телевизијских медијских пракси, публика је добила прилику да сагледа како се музика Стевана Мокрањца може презначити и адаптирати савременом аудиторијуму — кроз емисије, серијале, документарне формате, као и путем нових комуникацијских канала попут друштвених мрежа и дигиталних платформи.
Посебно је разматран и концепт модерне музичке сцене као динамичног медијског простора који подстиче реафирмацију културног наслеђа и отвара могућност стварања нове публике за уметничку музику. Истакнута је и улога медија као средства за формирање културних навика, али и као поља за иновативне приступе представљању музичког наслеђа.
Научна трибина др Александре Паладин у Неготину још једном је потврдила да наслеђе Стевана Мокрањца не припада искључиво прошлости — оно је виталан део наше садашњости, а уз креативан и одговоран приступ савременим медијима, може постати снажна инспирација за будућност културне комуникације и уметничког израза.
„Медијски лик Стевана Мокрањца – велика тема која отвара питање: како видимо Мокрањца кроз све оно што медији могу да буду? Када отворимо ту тему, онда тек видимо да то нису само радио, телевизија, штампани медији, већ да медије морамо да сагледавамо кроз једну много већу призму – онога што Мокрањац кроз разговоре о њему, приказе, телевизијске и радијске емисије, представе, документарне филмове, игране серије – може као медијски знак нама да каже. Можемо да поставимо питање: колико и у којој мери његова музика, коју слушамо са сцене и уживамо у наступима сјајних хорова, може да постане сасвим другачија и да пошаље сасвим другачију поруку ако је слушамо у неком новом извођењу, извођењу новог времена? Чиме бисмо, можда, у концертну салу, можда у неки нови аматерски хор или неки други ансамбл довели једног младог човека, показујући да Мокрањац није неки страшан композитор, да је он обичан човек који је добио дар да може да компонује, да је своју инспирацију пронашао у ономе што је традиција – и да је све то што је њега интересовало заправо део његове уметничке личности, која до свакога од нас допире: било да га слушамо кроз оно што је његово традиционално извођење, било у инструменталној форми, или модификовано у неку џез или госпел варијанту, или га слушамо у сасвим неком новом звуку који би могла да нам донесе нова генерација – управо оних који могу да дођу на сцену. А за то су нам потребни млади који ће Мокрањца препознати као медијску идеју, који ће га препознати као интересантног јунака који може да постане главни лик Фејсбука, Инстаграма, ТикТока и неких нових друштвених мрежа које тек долазе“ – истакла је, по завршетку трибине, др Александра Паладин.
