ПРЕМИЈЕРА ХОРСКО-БАЛЕТСКОГ СПЕКТАКЛА РУКОВЕТИ
на музику Стевана Стојановића Мокрањца
(по идеји Данијеле Марковић)
Народно позориште у Београду
РУКОВЕТИ
Композитор: Стеван Мокрањац
Кореограф пројекта: Јовица Бегојев
Диригент-шеф хора: Јелена Миљевић
Клавирска пратња: Наталија Мијаиловић
Избор костима: Олга Мрђеновић
Избор сценографије: Мираш Вуксановић
У програму учествујe Балет и Хор Народног позоришта у Београду
Јединствена музичко-сценска визијаМокрањчевог дела
Стеван Стојановић Мокрањац (1856–1914) представља једну од централних фигура српске класичне музике, а његове Руковети посматрају се као темељ националног, музичког стила. Сам назив проистиче од речи руковет – оно што се обухвати руком при кошењу или жетви (сноп жита или цвећа). Мокрањац је овом метафором описао уметнички уплетене снопове изворних народних песама – и има укупно петнаест Руковети, а шеснаеста је недовршена. Мокрањац је са Београдским певачким друштвом изводио Руковети широм наших граница (Солун, Будимпешта, Петроград, Москва, Берлин, Лајпциг), чиме је српску народну музику по први пут увео на велике светске сцене.
Овога пута, хорско-балетски спектакл доноси редак синтетички доживљај: без иједног инструмента на сцени, Мокрањчев вокални опус постаје темељ сценске драматургије у којој хор и балетски ансамбл развијају причу спајајући песму и визуелни покрет. Хор овде није само музичка подлога, већ пуноправни актер на сцени – он је у исто време извођачко тело, жива сценографија и покретачки елемент радње. У савршеном сагласју са њим, балетски ансамбл својом игром преводи музичке токове, емоције и драматургију Руковети у визуелни језик.
Избором Руковети (II, IV, VII, VIII, IX, X, XII и XV) грађен је музичко драматуршки лук од радости и љубави, преко немира и страдања, до наде и поновног рађања. Ово је сусрет традиционалног музичког наслеђа и савременог балетског језика. Руковети повезују прошлост и садашњост стварајући нови сценски изражај у којем традиција није реконструисана већ поново доживљена кроз покрет.
Јовица Бегојев (1983), балетску школу завршио је 2001. године у Новом Саду, у класи Вере Феле и Драгана Јеринкића. По завршетку школовања ангажован је у Српском народном позоришту, где убрзо постаје солиста. Од 2005. године члан је Балета Народног позоришта у Београду, у којем је стекао статус првака Балета. Остварио је низ запажених улога у класичном и савременом репертоару, међу којима су Принц Зигфрид у Лабудовом језеру, Базил у Дон Кихоту, као и улоге у Жизели, у Успаваној лепотици, Бајадери, Крцку Орашчићу, Краљици Марго, Нечистој крви, Ко то тамо пева, Укроћена горопад, Кавезу итд. Добитник је Награде Народног позоришта за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење за улогу Принца Зигфрида, Награде Радомир Вучић и Награде Фондације Милорад Мишковић. Од фебруара 2026. године обавља функцију уметничког директора Балета Народног позоришта у Београду.
Јелена Миљевић, дипломирала је основне и мастер академске студије дириговања на ФМУ у Београду (класа проф. Б. Суђић). Током студија основала је и уметнички водила хор Естреља и оркестар Млади симфоничари са којима је остварила бројне наступе у земљи и иностранству. Са Симфонијским оркестром РТС-а учествовала је на концерту за децу Чудесан свет музике. Од 2019. радила је у Музичкој школи Јован Бандур у Панчеву као професор дириговања и теоријских предмета, као и диригент хора и оркестра. Године 2022. била је члан Оперског студија Народног позоришта у Београду за младе диригенте, где је учествовала у припреми оперских продукција, међу којима су Турандот и Фалстаф. Од 2023. до 2025. године била је диригент Хора Преподобни Роман Слаткопојац у Панчеву, са којим је 2024. освојила прву награду на фестивалу Хорфест у Ваљеву и објавила ЦД са духовном музиком. Од 2026. године је шеф-диригент Хора Опере Народног позоришта у Београду.