59. МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ
Трио Владимира Маричића
Владимир Маричић, клавир
Мирослав Шарбановић, контрабас
Душан Иванишевић, бубњеви
После неколико година паузе, а на предлог бројних поклоника, звук џеза поново се се чуо на Фестивалу „Мокрањчеви дани“ на концерту, међу џезерима изузетно популарног, „Владимир Маричић триа“.
За љубитеље џез музике, Трио Владимира Маричића извео је део свог богатог и разноврсног репертоара. Владимир Маричић познат је широј публици по својој идеји комбиновања џеза и народне традиције. Концерт у Неготину почео је његовим ауторским композицијама: „Мy Wалтз“, „Литтле Гирл“ и „Сонет“ и „Сенора“. Уследила је обраде песме Драгише Недовића „Стани, стани Ибар водо“. Фестивалска публика 59. „Мокрањчевих дана“ имала је прилику да чује и Маричићеву композицију „Платно“, инспирисану мотивима из 8. и 10. Мокрањчеве руковети, а затим и „Болеро Неготино“, композицију која је постала препознатљив мотив у програмима РТС, стекавши статус стандарда српског џеза
На програму су потом биле композиције „Соћердан“ и „Бембасха“. Фестивалска публика је бурним аплаузом поздравила познати џез трио,кој је на бис извео традиционално „Жикино коло“ у џез аранжману Владе Маричића.
На концерту у Неготину, са Владимиром Маричићем на клавиру, наступили су: Мирослав Шарбановић (контрабас) и Душан Иванишевић (бубњеви).
Један од наших најкреативнијих џез аутора, Владимир Маричић (1965) професионалну каријеру је започео 1988. године када је приступио квинтету Лазара Тошића. Две године је провео у Лондону где је водио интернационални трио и наступао у локалним џез клубовима (606, Јазз Цаффе, ХQ Цамден). Дискографски је дебитовао 1990. године са албумом Орнаментс у пратњи домаће и иностране ритам секције. Тада је већ наговестио, а у каснијој каријери развио идеје мешања џеза и народне традиције. Године 1994. је објавио свој други албум Паганска трилогија, а 1998. је уследио албум Ритуал, још више окренут традицији. Године 2000. објављује музику из позоришне представе Пијаниста, са оригиналним композицијама, у квинтету, са својим триом и лименом секцијом Биг бенда РТС. На следећем албуму Олд Дреамс – Неw Фриендс (2001) сарађује са познатим џез музичарима Алвином Квином (бубњеви) и Реџијем Џонсоном (бас), а 2003. снима албум под називом Прело са оркестром Гудачи Светог Ђорђа.
Касније ће свом изразу Маричић додати и интересовања према ромској музици и кубанским ритмовима, што је најбоље представљено на албуму Романо – Цубано (са Батом Божанићем, Петром Радмиловићем, Лазаром Дел Тором Вегом и Љубишом Стојановићем Луисом). Следе потом албуми: Тхе Стреетс Оф Балкан (са Батом Божанићем, Петром Радмиловићем, Лазаром Дел Торо Вега, Љубишом Паунићем, Гораном Потићем, Владом Гагићем и АртСтрингс квартетом) и Магија која не престаје са Тањом Јовићевић и Магиц Соунд оркестром.
Маричић је наступао у Аустрији, Италији, Немачкој, Француској, Великој Британији, Грчкој и Румунији, а међу бројним наступима на домаћим и међународним фестивалима извајају се: ЗГ Јазз Фаир (1988), Београдски џез фестивал (1990), Атина (1996), Минхен (1996), Темишвар (2000), Париз Јаззy Цолоурс Фестивал (2006), самостални концерт у пратњи Биг бенда Јазз Студио Орцхестра (Бари, 2009), солистички концерт у Дому синдиката (2011), Ваљевски џез фестивал (2015), као и концерт ауторске музике 26. октобра 2016. када је са својим бендом и специјалним гостом, једним од најбољих трубача на свету Брајаном Линчом (САД) отворио 32. Београдски џез фестивал. Снимак овог концерта објављен је на издању издаваче куће Мултимедиа мусиц под називом Раин Данце ЛИВЕ у марту 2019. године. Исте године Владимир Маричић квартет остварио је наступ на Семана Јазз фестивал на Тенерифама, одржао концерт у КИЦ Србије у Паризу, у оквиру интернационалног Јаззy Цолоурс фестивала, као и у Банском Двору у Бањалуци, док је у децембру 2020. године свирао пред публиком 36. Београдског џез фестивала. У јуну 2021. представљен је албум под називом Ибар у издању ПГП РТС.