PREMIJERA HORSKO-BALETSKOG SPEKTAKLA RUKOVETI
na muziku Stevana Stojanovića Mokranjca
(po ideji Danijele Marković)
Narodno pozorište u Beogradu
RUKOVETI
Kompozitor: Stevan Mokranjac
Koreograf projekta: Jovica Begojev
Dirigent-šef hora: Jelena Miljević
Klavirska pratnja: Natalija Mijailović
Izbor kostima: Olga Mrđenović
Izbor scenografije: Miraš Vuksanović
U programu učestvuje Balet i Hor Narodnog pozorišta u Beogradu
Jedinstvena muzičko-scenska vizijaMokranjčevog dela
Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914) predstavlja jednu od centralnih figura srpske klasične muzike, a njegove Rukoveti posmatraju se kao temelj nacionalnog, muzičkog stila. Sam naziv proističe od reči rukovet – ono što se obuhvati rukom pri košenju ili žetvi (snop žita ili cveća). Mokranjac je ovom metaforom opisao umetnički upletene snopove izvornih narodnih pesama – i ima ukupno petnaest Rukoveti, a šesnaesta je nedovršena. Mokranjac je sa Beogradskim pevačkim društvom izvodio Rukoveti širom naših granica (Solun, Budimpešta, Petrograd, Moskva, Berlin, Lajpcig), čime je srpsku narodnu muziku po prvi put uveo na velike svetske scene.
Ovoga puta, horsko-baletski spektakl donosi redak sintetički doživljaj: bez ijednog instrumenta na sceni, Mokranjčev vokalni opus postaje temelj scenske dramaturgije u kojoj hor i baletski ansambl razvijaju priču spajajući pesmu i vizuelni pokret. Hor ovde nije samo muzička podloga, već punopravni akter na sceni – on je u isto vreme izvođačko telo, živa scenografija i pokretački element radnje. U savršenom saglasju sa njim, baletski ansambl svojom igrom prevodi muzičke tokove, emocije i dramaturgiju Rukoveti u vizuelni jezik.
Izborom Rukoveti (II, IV, VII, VIII, IX, X, XII i XV) građen je muzičko dramaturški luk od radosti i ljubavi, preko nemira i stradanja, do nade i ponovnog rađanja. Ovo je susret tradicionalnog muzičkog nasleđa i savremenog baletskog jezika. Rukoveti povezuju prošlost i sadašnjost stvarajući novi scenski izražaj u kojem tradicija nije rekonstruisana već ponovo doživljena kroz pokret.
Jovica Begojev (1983), baletsku školu završio je 2001. godine u Novom Sadu, u klasi Vere Fele i Dragana Jerinkića. Po završetku školovanja angažovan je u Srpskom narodnom pozorištu, gde ubrzo postaje solista. Od 2005. godine član je Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojem je stekao status prvaka Baleta. Ostvario je niz zapaženih uloga u klasičnom i savremenom repertoaru, među kojima su Princ Zigfrid u Labudovom jezeru, Bazil u Don Kihotu, kao i uloge u Žizeli, u Uspavanoj lepotici, Bajaderi, Krcku Oraščiću, Kraljici Margo, Nečistoj krvi, Ko to tamo peva, Ukroćena goropad, Kavezu itd. Dobitnik je Nagrade Narodnog pozorišta za najbolje individualno premijerno umetničko ostvarenje za ulogu Princa Zigfrida, Nagrade Radomir Vučić i Nagrade Fondacije Milorad Mišković. Od februara 2026. godine obavlja funkciju umetničkog direktora Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
Jelena Miljević, diplomirala je osnovne i master akademske studije dirigovanja na FMU u Beogradu (klasa prof. B. Suđić). Tokom studija osnovala je i umetnički vodila hor Estrelja i orkestar Mladi simfoničari sa kojima je ostvarila brojne nastupe u zemlji i inostranstvu. Sa Simfonijskim orkestrom RTS-a učestvovala je na koncertu za decu Čudesan svet muzike. Od 2019. radila je u Muzičkoj školi Jovan Bandur u Pančevu kao profesor dirigovanja i teorijskih predmeta, kao i dirigent hora i orkestra. Godine 2022. bila je član Operskog studija Narodnog pozorišta u Beogradu za mlade dirigente, gde je učestvovala u pripremi operskih produkcija, među kojima su Turandot i Falstaf. Od 2023. do 2025. godine bila je dirigent Hora Prepodobni Roman Slatkopojac u Pančevu, sa kojim je 2024. osvojila prvu nagradu na festivalu Horfest u Valjevu i objavila CD sa duhovnom muzikom. Od 2026. godine je šef-dirigent Hora Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.