Музичка школа Мокрањац (Београд, 1899) најстарија је музичко-педагошка институција у Србији. Основана је на иницијативу Првог београдског певачког друштва, а њен први директор био је Стеван Стојановић Мокрањац чије име носи од 1946. године. Током више од једног века постојања школа је изнедрила велики број истакнутих уметника и научних радника који су обележили музички живот Србије и света. Данас се у њој одвија основно и средње музичко образовање на бројним одсецима, а посебно место заузима Одсек за традиционалну музику. Основан је 1995. године и јединствен је по свом концепту и програму, чији је циљ очување и преношење српске традиционалне музичке праксе у њеном изворном облику. Настава српског традиционалног певања и свирања заснива се на проучавању и извођењу аутентичне народне музике, без хармонизација, стилизација и аранжманских интервенција, у складу са принципима традиционалне извођачке праксе и важећим наставним програмом. Поред музичког наслеђа Србије, ученици изучавају и изводе песме и инструменталне мелодије из области у којима је живело и живи српско становништво, чувајући богатство различитих локалних стилова и извођачких пракси.
Музичка школа Мокрањац (Београд, 1899) најстарија је музичко-педагошка институција у Србији. Основана је на иницијативу Првог београдског певачког друштва, а њен први директор био је Стеван Стојановић Мокрањац чије име носи од 1946. године. Током више од једног века постојања школа је изнедрила велики број истакнутих уметника и научних радника који су обележили музички живот Србије и света. Данас се у њој одвија основно и средње музичко образовање на бројним одсецима, а посебно место заузима Одсек за традиционалну музику. Основан је 1995. године и јединствен је по свом концепту и програму, чији је циљ очување и преношење српске традиционалне музичке праксе у њеном изворном облику. Настава српског традиционалног певања и свирања заснива се на проучавању и извођењу аутентичне народне музике, без хармонизација, стилизација и аранжманских интервенција, у складу са принципима традиционалне извођачке праксе и важећим наставним програмом. Поред музичког наслеђа Србије, ученици изучавају и изводе песме и инструменталне мелодије из области у којима је живело и живи српско становништво, чувајући богатство различитих локалних стилова и извођачких пракси.
Певачка група делује од оснивања одсека и представља један од његових најпрепознатљивијих ансамбала. До сада је наступила на бројним домаћим и међународним фестивалима и културним манифестацијама (Мокрањчеви дани, БЕМУС, Радост Европе, Скопско лето, Кустендорф) и одржала целовечерње концерте у Београду у Етнографском музеју, СКЦ-у, Градској библиотеци, на Коларцу, у Храму Св. Саве… Ученици Одсека су се представили и публици у Јапану, Француској, Хрватској, Северној Македонији, Кипру, Грчкој, Црној Гори и Немачкој. Ансамбл је добитник бројних награда на такмичењима народног стваралаштва међу којима се као посебна признања издвајају титуле лауреата Вокалног етно фестивала (ВЕФ) у Неготину 2019. и 2026. године. Уметнички руководиоци Певачке групе су наставници Милица Ђорђевић, Бранко Тадић и Наташа Михаљинац.
Културно-уметничко друштво Први партизан (Ужице, 1948) представља једно од најстаријих, најпознатијих и најуспешнијих друштава за неговање фолклорне традиције у западној Србији. Основала га је група ентузијаста и синдикалних радника фабрике Први партизан који су желели да очувају народну игру, песму, музику и обичаје свог краја. Друштво је кроз свој рад окупило хиљаде чланова различитих генерација, од најмлађих полазника школе фолклора до искусних играча, певача и музичара. Данас броји више стотина чланова распоређених у дечје ансамбле, припремне саставе и извођачки ансамбл. Поред фолклора, активно раде народни оркестар, мушка и женска певачка група. Друштво редовно организује концерте, учествује на културним манифестацијама и активно доприноси очувању националног идентитета и културног наслеђа. Остварило је запажене наступе на бројним фестивалима фолклора, смотрама и културним манифестацијама широм Србије, као и у Европи и другим деловима света, представљајући српску традицију и културу. Награђивани су бројним признањима, дипломама и захвалницама. На репертоару фолклорног ансамбла се налазе кореографије игара из Ужичког краја, Шумадије, Војводине, Косова и Метохије, источне и јужне Србије, као и игре других народа са простора Балкана. Играчи наступају у аутентичним народним ношњама, чиме доприносе очувању традиционалне културе и обичаја.
Културно–уметничко друштво Мокрањац (Мокрање), окупља педесетак активних чланова. Фолклорни ансамбли изводе претежно стара изворна кола, која су се некада играла у Мокрању. Друштво је учествовало на традиционалним манифестацијама изворног народног стваралаштва Сусрети села, Крајински обичаји у Штубику и као представник општине Неготин на смотрама Прођох Левач, прођох Шумадију у Каленићу, Хомољским мотивима у Кучеву, Фестивалу влашког народног стваралаштва Омољанца, Сабору традиције и културе Срба Београдски победник, као и на фестивалу Мокрањчеви дани.