Publika 58. „Mokranjčevih dana“ imala je priliku da na sceni Doma kulture u Negotinu, u glavnom festivalskom programu, vidi i jedno od najpoznatijih dela Borisava Bore Stankovića „Koštanu“ čiju adaptaciju i režiju potpisuje Jana Maričić.
Za novu postavku Stankovićeve „Koštane“ koju je na scenu doneo ansambl niškog Narodnog pozorišta, scenografiju je uradio Miodrag Tabački, kostime Boris Čakširan, kompozitor je Božidar Obradinović, dok je scenski pokret delo Miodraga Krčmarika.
Istorija srpskog pozorišta jasno nam stavlja do znanja da je Stankovićeva „Koštana” i posle više od 100 godina od praizvedbe zadržala svoju popularnost, u što nas je uverilo i interesovanje publike koje je vladalo za izvođenje ovog dela čija nam je priča u osnovi poznata. Niško narodno pozorište vratilo nas je u neko prošlo vreme, ali nam je kroz savremeno čitanje i izbor muzike donelo i jednu novu energiju i drugačiju sliku priče koja i danas živi među nama.
„Ova „Koštana“ je svevremenska priča. Nismo robovali stereotipima i folkloru, što su, možda, ljudi očekivali, da bude starovremenska. Vidite koliko je vremena prošlo i neke stvari se nisu promenile, ostale su iste. Zajedno sa rediteljkom smo sklapali sve ovo i nekako mislim da je jako važna jer smo mi ubacili i taj elemenat silovanja koji je jako bitan sada, pogotovu u ovom vremenu gde se mnoge Koštane bore po sudovima i ta priča je na nekom višem nivou. Tako da mi sa scene treba da progovorimo i o tome“, kaže Una Kostić, koja u predstavi tumači naslovnu ulogu.
„Koštana“ Niškog narodnog pozorišta igra se tek pola godine i za publiku koja je gledala neka ranija izvođenja ovog štiva predstavlja iznenađenje pre svega u smilu scenografije i izbora muzike koji je bliži današnjici, ali je duh prošlih vremena i emocija koju pokreće tu.
Prvak drame Aleksandar Marinković, koji tumači lik Hadži Tome, posle mnogo godina ponovo se našao pred negotinskom publikom koju jako dobro poznaje.
„Jako sam zadovoljan. Publika je reagovala, što bi se malo stereotipno reklo, na pravim mestima ali je zaista, prihvatila je ovu našu verziju Koštane i ovu našu priču kako smo je mi ispričali i mogu u ime kolega da kažem da smo zadovoljni. Mi smo ovo stavili u jednu bezvremensku zonu i u situaciju koja može da se dogodi bilo kad, bilo kome i bilo gde. Očekivanja roditelja, onako kao sam ga likom gradio, su identična sa onim što je bilo pre. Opšte nezadovoljstvo i generacijski jaz je ono što i danas postoji između oca i sina.“
Na negotinsku publiku poseban utisak je ostavio Dejan Lilić, kome je poverena uloga Mitketa. Lilić ima odgovor na to:
“Svi imamo malo Mitketa, u svakom od nas, bez razlike da li smo žensko ili muško. Ta tuga, ta seta za životom, za mladošću… Ja sam pokušao neko drugo čitanje Mitketa da napravim, da predstavim čoveka koji, iako tuguje, iako žali, ipak ima u sebi i malo nekog humora i pozitivne energije i da to pokreće, ipak, ljude, ako se desi nešto pozitivno da može da se i promeni nešto, da nije sve od početka do kraja tama. Uvek mislim da u nekim lošim stvarima ima nešto dobro i u nekim dobrim nešto loše.”
U brojnoj glumačkoj ekipi su i: Maja Vukojević Cvetković (Koštanina majka Salče), Danilo Milenković (Hadži Tomin sin Stojan), Evgenija Stanković (Kata, žena Hadži Tomina), Ivana Nedović (Magda, mehandžika), Miloš Cvetković (Arsa, predsednik opštine), Dejan Lilić (Mitke), Natalija Jović (Arsina ćerka Vaska), Nađa Nedović Tekinder (Stana, kći Hadži Tomina), Nikolija Mičić (Koca) i Petar Miljuš (Pandur). Tu su i muzičari: Aleksandar Stevanović (harmonika), Nenad Tančić (tarabuka), Vojkan Dobrosavljević (klarinet), Goran Savić (gitara) i Predrag Branković (bas).