МЈУЗИКЛ БАЛКАН ЕКСПРЕС
Позориште на Теразијама, Београд
Гордан Михић
Балкан експрес
Композитори: Зоран Симјановић, Александар Седлар
Редитељ: Даријан Михајловић
Драматруг: Милена Деполо
Аутори сонгова: Марина Туцаковић, Милена Деполо
Музички аранжмани, диригент: Александар Седлар
Кореограф: Игор Барберић
Сценограф: Александар Денић
Костимограф: Лана Цвијановић
Лектор: Радован Кнежевић
Улоге:
Стојко: Драган Вујић Вујке
Коста: Милан Антонић
Лили: Ања Мит
Попај: Славен Дошло
Пик: Мирољуб Турајлија
Тетка: Душица Новаковић
Мајор Дитрих: Слободан Стефановић
Млекаџија Ерни: Милан Тубић
Бошко: Владан Савић
Леа, девојчица: Ксенија Репић
Славуј: Немања Николић
Макса, портир: Душан Каличанин
Крајц командант, свештеник:Марко Богданић
Агент, српски пуковник: Љубиша Динчић
Добошар: Сара Ристић
У представи учествују балет, хор и оркестар Позоришта на Теразијама.
БАЛКАН ЕКСПРЕС НАШИХ ДАНА
Михићев комад Балкан експрес, окупио је познате јунаке из његове филмске приче која се дешава у окупираној Србији и Београду током Другог светског рата и борби становника да преживе, свако на свој начин. Ова прича прати групу музичара „романтичног“ занимања, ситних лопова по професији, које уједињује заједничка невоља – окупаторска војска. Михићеви ликови у овом комаду јесу људи малих домета, они ни као преваранти нису одмакли далеко у животу али је реч о јунацима и њиховој пожртвованости и осећају за правду. Додуше, на начин на који је они виде, али која није далеко од задивљујуће. И када живе на ивици закона, тим ситним лоповима који су, како ће се испоставити, најмање непоштени у том ратном лудилу, за њих на првом месту јесу морални узуси и правила којих се придржавају и у најтежим, ратним околностима.
Жељко Јовановић, уметнички директор
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Балкан експрес је дело Гордана Михића, подвучено музиком Зорана Симјановића – заувек запамћено по генијалном филму Бранка Балетића у коме се нашла звездана глумачка подела. Онда смо се на подухват да поставимо Михићев мјузикл на позоришне даске, одлучили у најпопуларнијем позоришту мјузикла – Позоришту на Теразијама. Огроман изазов. Неке реплике су толико познате, да их говоримо на пијаци, на послу и у кафани, а кад реплике уђу у народ, онда су оне део колективне свести. Црнохуморна прича о шест смешних чланова бенда које Михић окружи вихором рата, почне као комедија, уозбиљи се у трилер, а заврши се као мелодрама. Жанровски „roller coaster“, невероватно изазован за редитеља и глумце. Морали смо да дамо све од себе. Како каже Шекспир – да бисте урадили велико добро, урадите и мало лошег. Они су музичари и лопови, али баш због тога оду да „однесу тетки лек“ – па постану хероји.
Даријан Михајловић
BALKAN BOOGIE
Музика Зорана Симјановића, поред пар легендарних реплика, представља најупечатљивији заштитни знак за филм Балкан експрес. Његов главни лајтмотив, балкан буги, провлачи се кроз различите нумере, и везивно је ткиво између старе и нове музике. Била ми је велика част, уједно и велики изазов да постојеће, култне музичке нумере пребацим у ново рухо и нови контекст, као и да искомпонујем нове песме на текстове Милене Деполо, које настављају Симкетову музичку причу и заокружују је у форму мјузикла.
Александар Седлар, композитор и диригент
Даријан Михајловић је дипломирао на катедри за позоришну и радио режију на ФДУ у Београду у класи проф. Љ. Драшкића. Режирао је преко 100 представа, шест опера и више од 100 сати играног телевизијског програма. Гостујући је редитељ у театрима у Србији, Хрватској и Немачкој, а стални редитељ Амфитеатра Берлин. У периоду 2014. до 2024. остварио је више режија у Берлину, у театрима Монбиж и Мерхенхуте. Представе Тартиф (проглашена за један од највећих културних догађаја у Берлину 2015), Веселе жене Виндзорске као и десет бајки браће Грим за одрасле видело је за годину дана преко 150 000 гледалаца. Саветник је фестивала Zürcher Theater Spektakel у Цириху. Био је председник управног одбора Синдиката Драмских уметника Србије (1999-2002) и Председник савета БИТЕФ фестивала (2000-2004). Добитник је више награда за свој рад. Редовни је професор на предмету позоришна режија на ФДУ у Београду.
Зоран Симјановић (1946-2021), композитор који је својим великим даром и оригиналношћу обележио историју југословенског и српског филма. У његовом разноврсном опусу је музика за око 70 играних филмова, шездесетак ТВ филмова и серија, више од 50 анимираних и кратких филмова и више стотина рекламних спотова, као и за око 40 позоришних представа. Његова незаборавна музика обојила је нека од култних остварења као што су серија Грлом у јагоде, филм Национална класа. Двоструки је добитник Златне арене у Пули – за музику у филмовима Мирис пољског цвећа и Балкан експрес. Био је професор на Факултету драмских уметности.
Александар Седлар један je од најсвестранијих музичара своје генерације. Композицију је дипломирао у класи проф. В. Трајковића, мастер студије завршио на USC Thornton у Лос Анђелесу, а докторске под менторством проф. Б.Поповић. У класи проф. Б. Суђића дипломирао је и дириговање. Редовни је професор Факултета уметности у Нишу и гостујући диригент у Позоришту на Теразијама, у коме потписује оркестрацију више мјузикала. Аутор је музике за позориште, филм, радио и телевизију, а његова камерна и симфонијска дела извођена су у Европи, Америци, Аустралији, Русији, Кини и Јапану. Као студијски музичар сарађивао је са водећим именима регионалне поп сцене. Фронтмен је групе Сале и Седлари.
Милена Деполо дипломирала је драматургију на ФДУ у Београду и од 2006. је стално запослена као драматуршкиња у Позоришту Бошко Буха. Ауторка је сценарија за многе телевизијске емисије, серије и различите догађаје. До 2024. се као потпредседница Извршног одбора АССИТЕЈ-а Србије бавила осмишљавањем програма који афирмишу писање за децу и младе. Добитница је бројних признања: годишња награда БДП-а, награда публике Стеријиног позорја, награда Корак у храброст (Бања Лука), награда за најбољи текст за представу Циркус Марио и Нета (47. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије). За филм Кад љубав закасни награђена је за најбоље женско достигнуће на БаНеФФ-у у Стокхолму, а за представу Све несрећне породице личе на срећне породице, у сарадњи са Патриком Лазићем, добила је награду за успостављање иновативног приступа на 58. фестивалу Јоаким Вујић.