ИЗЛОЖБА ТАПИСЕРИЈА
Душанка Ботуњац, академски сликар и примењени уметник
Вишедеценијско стваралаштво Душанке Ботуњац оставило је значајан траг у развоју српске таписерије. Као истакнути уметник у области таписерије има и посебан статус у монографији Таписерија у Србији 1950-2000, ауторке др Мирјане Теофановић. У њеним таписеријама препознајемо композиције у којима доминирају стилизоване фигуре, најчешће постављене у првом плану, испред декоративно осмишљеног фонa са којим успостављају складну и нераскидиву целину. Једна од константи у њеном стваралаштву јесте сусрет различитих цивилизацијских и духовних слојева. Античка баштина, хришћанство и тековине модерне цивилизације не појављују се као супротстављени системи, већ као делови јединственог културног простора.
На међународној сцени Душанка Ботуњац представљала је Србију и некадашњу Југославију на значајним изложбама у Минхену (1988), Лођу (1995), Сједињеним Америчким Државама, Јапану и другим земљама. Самостално је излагала у Аранђеловцу у оквиру манифестације Мермер и звуци (1990), Музеју примењених уметности у Београду (1991), Народном музеју у Зајечару (1992), Галерији савремене ликовне уметности у Нишу (2007), Атељеу 61, Галерији Бошко Петровић у Новом Саду (2011) и Етнографском музеју у Београду (2013). За свој уметнички рад добила је бројна признања, међу којима су Откупна награда Министарства културе на Октобарском салону (1978), Годишња награда УЛУПУДС-а (1984).
Последњих деценија, Душанка Ботуњац посвећена је истраживању и очувању културног наслеђа Неготинске Крајине. Један од њених најзначајнијих пројеката јесте заштита старог традиционалног веза источне Србије Штампујит и његово уписивање на листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. За допринос очувању традиције и оснаживању жена кроз очување и развој традиционалних заната, 2018. године добила је признање Чувар традиције, које додељује Координационо тело за родну равноправност Владе Републике Србије у сарадњи са НАЛЕД-ом и Етно мрежом.
Душанка Ботуњац (Дупљане код Неготина), дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду 1977. године. Члан је УЛУПУДС-а од 1978. године и Удружења ликовних уметника Неготина и Креативног удружења Него из Неготина. Живи и ради у Неготину.