Хор Радио-телевизије Србије, један од најеминентнијих српских вокалних ансамбала, одушевио је публику 59. „Мокрањчевих дана“ у Неготину. Под диригентском палицом маестра Србољуба Динића, извео је духовни и световни репертоар из опуса Стевана Мокрањца, потврђујући своју уметничку доследност и блискост са српским музичким наслеђем.

У духовном сегменту, концерт је започео извођењем фрагмената из Литургије Светог Јована Златоустог, међу којима је и величанствена „Херувимска песма“, једно од најдубљих и најпознатијих дела српске духовне музике. Хор Радио-телевизије Србије потом је извео Опело, док је у световном делу програма, публика уживала у интерпретацији Треће, Пете и Седме руковети и аутентичног израза Мокрањчевог приступа обради народних мелодија.

Наступ је употпуњен ангажманом бројних солиста: Радмила Владетић Иванишевић и Вјера Аџић (сопрани), Дина Травица и Вишња Димитријевић (алтови), Никола Дорић, Радивоје Спасојевић, Вукашин Карагуновић, Мирко Милановић (тенори), Александар Новаковић, Милан Станчић (баритони) и Милош Гашић и Дарко Манић (басови).

Утисци након концерта били су снажни и емотивни, како за публику, која је ансамбл тако и за самог диригента: „Мокрањац је нешто потпуно специјално, поготову кад га изводите у Неготину. То вам је као да идете на Свету Гору… Имам утисак да нам је тај Мокрањац у генима, да та музика не мора много ни да се објашњава“, рекао је Србољуб Динић.

Својим наступом, Хор РТС-а, који је у историји „Мокрањчевих дана“ ансамбл са највећим бројем наступа, поново је показао зашто се убраја у најзначајније чуваре српске музичке традиције и како Мокрањчево дело и данас живи – снажно, надахњујуће и дубоко укорењено у културни идентитет народа.

Хор Радио-телевизије Србије основан је 1939. године у оквиру Радио Београда. Први шеф-диригент Милан Бајшански, усмерио је програмску стратегију у правцу афирмисања домаће музичке баштине, као и значајних остварења светске хорске литературе и вокалноинструменталних дела. Она је задржана све до данашњих дана, дефинишући уметничку биографију овог ансамбла дугу више од осам деценија. Рад Хора посебно су обележили шефови-диригенти Боривоје Симић, Младен Јагушт, Владимир Крањчевић и Бојан Суђић. Кроз историју Хор је наступао са многим истакнутим диригентима и солистима. Учествовао је на свим значајним музичким фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Пољској, Чехословачкој, Мађарској, Румунији, Бугарској, Турској, Енглеској, Француској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Шпанији, Италији, Грчкој и Русији. Хор континуирано делује и у домену архивирања трајних звучних записа, који се чувају у Звучном архиву Радио Београда. Међу њима се посебно издваја музика домаћих стваралаца, чиме овај ансамбл активно делује у правцу очувања и афирмације националне културне баштине. Хор РТС-а, једини професионални ансамбл оваквог типа у Србији, добитник је многих признања, међу којима су Октобарска награда града Београда (1982), Златни беочуг (1989) за унапређење културе и уметности града Београда, Златни беочуг (2007) за трајни допринос култури главног града, Музика Класика за концерт године (2014) и Сретењски орден трећег степена, за постигнуте резултате у културним делатностима у 80 година рада (2019). Репертоар Хора данас обухвата најзначајнија дела хорске литературе, комплексне партитуре вокално-инструменталне и оперске музике, а негује и музику популарних жанрова. Овај ансамбл активно изводи и дела савремених иностраних и домаћих аутора, најчешће их премијерно интерпретирајући, а многа од њих су му управо и посвећена. Репертоар се и даље проширује у виду сарадње са другим ансамблима Музичке продукције РТС-а, обогаћујући већ богату збирку Звучног архива новим, интерпретативно осавремењеним, снимцима. Широки дијапазон уметничких стремљења позиционирао је Хор РТС-а као реномирани хорски ансамбл, препознатљивог звука и извођачког угледа, који је активно присутан у српском музичком животу.

Шеф-диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС-а, Србољуб Срба Динић (Ниш, 1969), потиче из породице са дугом музичком традицијом. Студирао је клавир и камерну музику у Београду код Олге Јовановић и Љубинке Костовић, а дириговање у Бону и Скопљу, код Волфганга Ота и Саше Николовског. Интернационалну каријеру започиње 1995. године у Базелу и Бону. Године 2001. постаје први капелмајстор у опери у Берну, од 2004. до 2013. делује и као шеф-диригент, а од 2007. до 2011. је био и на функцији музичког директора те куће. У периоду од 2013. до 2019. деловао је као уметнички директор и шефдиригент Театро де Беллас Артес у Мексико Ситију. Од 2014. до 2019. године је био уметнички руководилац и шеф диригент Гудача светог Ђорђа. Тој се позицији вратио 2022. године. Гостовао је у многим оперским кућама широм Европе и света, међу којима су Државна опера из Штутгарта, Театро Массимо (Палермо), Савонлинна Фестивал (Финска),Аалто Тхеатер (Есен), опера у Брауншвајгу, где је од 2017. на позицији генералног музичког директора и шефа-диригента државног оркестра и опере, затим опере у Загребу, Београду, Ровигу, Си’ану и друге. Од 2015. године сарађује са фестивалом класичне музике Емира Кустурице на Мокрој Гори. Дебитовао је 2019. године у Театро Цолóн из Буенос Ајреса и Семперопери из Дрездена где је од тада стални гост. Сарађивао је са звездама светске оперске и концертне сцене, међу којима су Ана Нетребко, Диана Дамрау, Агнес Балтса, Силвија дала Бенета, Лиана Алексаниан, Рамон Варгас, Салваторе Лицитра, Жељко Лучић, Милијана Николић, Иво Погорелић, Радован Влатковић, Стефан Дор, Немања Радуловић, Летиција Морено, Роман Симовић, Јури Башмет, Нарек Акназаријан, Александар Маџар и многи други. Међу бројним оркестрима са којима је сарађивао истичу се Симфонијски оркестар из Берна, Симфонијски оркестар из Базела (Швајцарска); Државни оркестар из Дрездена, Штутгарта, Минхенски симфонијски оркестар, Есенска филхармонија, Државни оркестар из Брауншвајга (Немачка); Симфонијски оркестар из Валенсије (Шпанија); Оркестар Позоришта Масимо, Симфонијски оркестар из Вероне (Италија); Симфонијски оркестар из Тајпеја (Кореја, Тајван); Симфонијски оркестар из Шангаја (Кина); Оркестар Палате лепих уметности, Оркестар УНАМ (Мексико); Фестивалски оркестар из Савонлине (Финска); Филхармонија из Буенос Ајреса, Оркестар театра Колон (Аргентина); Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Војвођански симфонијски оркестар и други. Од 2023. ради као ванредни професор на Факултету музичке уметности у Београду, а од сезоне 2025. на позицији је шефа – диригента Симфонијског оркестра и Хора РТС-а. Добитник је награде Министарства културе Републике Србије за ширење и промовисање српске културе у свету.