Аудио компакт-диск влашког традиционалног народног певања садржи избор од 24 нумере, потекле из колекције аудио материјала етномузиколога и композитора проф. др Димитрија О. Големовића, који је истраживања влашке музике обављао у више од 50 села у периоду од безмало пола века (почев од 1978. године).

Богату уметничку, радну и животну биографију, кроз разговор са уваженим етномузикологом проф. др Димитријем Големовићем представила је др Александра Паладин, музиколог.

Димитрије О. Големовић, етномузиколог и композитор (Београд, 1954), студирао је на Музичкој академији у Београду, одсеке за етномузикологију, композицију и соло певање, а магистрирао и докторирао на етномузикологији. У периоду од 1979. до 2019. године био је запослен на Факултету музичке уметности у Београду, као наставник за предмет етномузикологија. У оквиру свог бављења традиционалном народном музиком теренски је истражио више стотина села на територијама Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, снимивши вредну аудио и видео грађу. Аутор је 125 научних радова, од чега 15 књига из области етномузикологије, као и 11 компакт дискова.

Влашка традиционална народна музика, Певање 1, настала је, између осталих, истраживањем терена Тимочке и Неготинске Крајине.

-Традиционално народно певање Влаха североисточне Србије је једногласно. Уз солистичке облике, једногласни су чак и они који се изводе групно, што недвосмислено указује на превагу мелодијског у односу на хармонски слух. Када се говори о народном певању, не само код Влаха, већ уопште, уз поменуту сазвучну компоненту, као кључне истичу се његов текст, а уз њега и напев, односно мелодија. Песме код Влаха настају слично као и код других народа, тако што се на већ познати напев испева нови текст. Иначе, Власи су у стању да без по муке казују текстове песама, без обзира на њихову дужину. Ова особина која, иначе, сведочи о високом нивоу професионализма појединих извођача, код Влаха се запажа као особина читавог народа, за шта постоје два могућа објашњења. По једном од њих она јесте производ поменуте слободе у начину на који живе, будући да су као народ остали блиски природи, а по другом – да су они у стању да издвоје текст из песме из разлога што је он у певању најчешће организован – у јасним стиховним формацијама, са честом употребом риме. Моћ издвајања појединих елемената из целине кад је у питању певање, односи се и на мелодију коју Власи не само да без по муке издвајају из песме, већ им њено извођење на неком од слогова: ла, ла, ла и сл. служи као својеврсни подсетник о којој је песми речи – речи су проф. др Димитрија Големовића, аутора монографије.

Део ове богате збирке проф. др Големовић уступио је Дому културе „Стеван Мокрањац“.

У промоцији аутентичне аудио грађе проф. Големовића, извођењем композиција из овог краја, учествовала је Етно група Удружења за очување културе и традиције Влаха „Гергина“ из Неготина.

У другом делу програма „Нити традиције“ наступили су ансамбли КУД „Мокрањац“ из Мокрања и КУД „Абрашевић“ из Краљева.

Програм Културно уметничко друштво „Мокрањац“ из Мокрања, почео је Добродошлицом коју је казивао Никола Стојанов, потом је Магдалена Ристић извела изворну народну песму „Изгрејала сјајна месечина“, а Слободан Недељковић на дромбуљама, композицију „Румуњаска“. Чланови мешовитог фолклорног ансамбла „Мокрањац“ из Мокрања представили су се Сплетом влашких игара.

КУД „Абрашевић“ из Краљева свој програм почео је играма из Црне Траве „На печалбу ћу си идем“. Мушка певачка група КУД „Абрашевић“ из Краљева извела је изворне народне песме из околине Ниша, Црне Горе и Такова. Програм је заокружио први фолклорни ансамбл извођењем игара из Горње Пчиње.

КУД „Абрашевић“ има значајну улогу у историји града Краљева. Непрестано ради од оснивања 1926. године, не рачунајући паузу за време Другог светског рата, након кога је Драмска секција 1948. године прерасла у Краљевачко позориште. Данас Друштво броји преко 500 чланова који су активни у фолклорној секцији са девет група различитог узраста, хорској и драмској секцији, мушкој и женској певачкој групи, етно групи, народном оркестру и музичкој радионици. Абрашевић је члан српске секције ЦИОФФ-а и организатор шестодневног фестивала Лето код Абрашевића.

Традиционално, домаћин програма „Нити традиције“, КУД „Мокрањац“ из Мокрања припремио је етно послужење.

Цвеће на бисту Стевана Мокрањца у центру Мокрања положиле су делегације Општине Неготин, Дома културе и МЗ Мокрање.