Свечаност отварања најзначајнијег српског музичког фестивала, 59. „Мокрањчевих дана“, у организацији Дома културе „Стеван Мокрањац“, традиционално је одржана у срцу старог Неготина, пред родном кућом композитора Стевана Стојановића Мокрањца. Родоначелнику српске хорске музике, творцу националног стила у музици 19. века, композитору Стевану Мокрањцу у част, Неготин ће од данас до 19. септембра бити престоница уметничке музичке Србије и региона.

У свечарској атмосфери, након интонирања химне и звука фанфара, добродошлицу бројним домаћим и иностраним учесницима, светски признатим музичарима, истакнутим музичким посленицима, уваженим представницима духовне и световне власти, поштоваоцима ванвременског дела славног композитора, добродошлицу је пожелео Владимр Величковић, председник Општине Неготин.

-Овај фестивал није само културни догађај, већ дубоко укорењена традиција, симбол поштовања према уметности и својеврсна светковина духа која окупља уметнике, хорове, музичке зналце и љубитеље уметничке музике из читаве Србије, региона и света. Мокрањац је кроз свој опус спојио народно и духовно, прошлост и савременост, и оставио нам непролазно благо које и данас говори универзалним језиком — јасним, искреним и свевременим.

Његова музика, нарочито „Руковети“, није само уметничко дело, већ темељ идентитета — не само музичког, већ и културног и националног. А Неготин, његов родни град, има част и одговорност да чува, негује и преноси то наслеђе новим генерацијама. Зато су „Мокрањчеви дани“ много више од фестивала — они су мост између времена, место сусрета традиције и савременог израза, између локалне заједнице и света.

Посебну захвалност упућујем свим учесницима фестивала — извођачима, диригентима, музичарима, уметницима и стручњацима — који својим радом и посвећеношћу чине да Мокрањчева музика не само траје, већ и да живи новим животом у сваком извођењу.

Велику захвалност дугујемо и Министарству културе Републике Србије, које пружа драгоцену подршку у организацији фестивала, али и бројним пројектима из области савременог стваралаштва и заштите културног наслеђа.

Захваљујем и бројним пријатељима свечаности који својом подршком шаљу важну поруку о неговању и очувању Мокрањчевог стваралаштва – поручио је Владимир Величковић.

Уважени композитор, етномузиколог, проф др Димитрије Големовић, Беседник 59. „Мокрањчевих дана“,  пренео је личне импресије о свевременском стваралаштву Стевана Мокрањца.  – Како би, да је данас жив, компоновао Стеван Ст. Мокрањац? Одсуство „законитости“ које су некада постојале у музици, данас у време „владавине“ постмодерне, њему би несумњиво дало пуну слободу да се уметнички изрази и створи дела највеће уметничке вредности. А да ли би та „слобода“ резултирала делима која су квалитетнија од оних која је написао? Уверен сам да не би, јер Мокрањцу није сметала ограниченост средстава које је користио, будући да је нашао начин да надрасте простор и време у коме је живео. „Закони нас чине слободним“, гесло је слободних зидара, које је сигурно знао и Стеван Мокрањац будући да је њима припадао, а очигледно се и понашао у  складу са тим…

Не знам разлог, али у „причи“ о Мокрањцу-композитору нешто ме је неодољиво подсетило на ону о мајстору који је направио дрвеног лутка. Мајстор је то  чинио као и многи други, али само његов лутак је оживео. Чијом заслугом? Мајсторовом, или…? За оне који верују, одговор је јасан, док оне друге који чак и делу божанског Мокрањца прилазе искључиво вођени научним принципима, ваља оставити да наставе тако тиме да се баве. Не би ли кад-тад спознали, или се сетили ако су раније знали, да је и науку створио човек, па је зато неопходно да чак и у њој као важан састојак мора да постоји људскост- поентирао је беседник Големовић.

Фестивал „Мокрањчеви дани“, 59. по реду, отвореним је прогласила Милица Ђурђевић Стаменковски, Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије.

Данијела Марковић, директорка Дома културе „Стеван Мокрањац“ уручила је Плакету „Мокрањчевих дана“, беседнику Фестивала проф др Димитрију Големовићу.

Свечаност отварања 59. „Мокрањчевих дана“ је завршена заједничким наступом  Панчевачког српског црквеног певачког друштва и неготинских хорова под вођством диригента Вере Царине и громогласним извођењем Шесте Мокрањчеве Руковети.