[Мокрањац] је наш н а ј з д р а в и ј и музичар. Плодови његове здраве музике обилни су и једри, а њен утицај јача, све више плодова носи.Мокрањац је нашој слабој и кржљавој музици донео снаге и здравља. Наша је срећа, понављамо, што је он одлучио да нам пружи само оно што ће нам бити корисно и плодоносно. Мокрањац се мудро ограничио, не на оно што је најбоље умео, него на оно што је тадашње друштво могло да прими. И у том ставу и у том раду треба тражити, и ту ће се наћи, његов реализам, и у томе је здрави – и велики – Мокрањчев гениј.
Петар Бингулац (1956)

У време када је здрављепостало најдрагоценија и најскупља реч, треба се сетити ових мисли великог зналца Мокрањчеве музике, Петра Бингулца, и у његовим мудрим запажањима наћи  инспирацију, онако како њу увек, преиспитујући свој однос према родоначелнику националне школе, можемо наћи у Мокрањчевомстваралаштву и раду. Мокрањчеви дани2021. одвијаће се у знаку тог мокрањчевски схваћеног захтева за реализмом: уважавати све што доноси време у којем живимо и показати шта су то праве, истинске вредности. У времену пандемије музика је угрожена, а посебно се то односи на хорско певање, један од стожерних стубова фестивала. Посебно је задовољство што ће ове године Натпевавање бити одржано, сведочећи да су и у време сваковрсних забрана и ограничења нађени путеви да се певачи окупе и заједнички музицирају. Публици и жирију представиће се ансамбли дуге традиције, попут хора Мокрањациз Београда и лесковачког Бранка, као и млади ансамбли из Крагујевца и Врбаса. Целовечерњи концерт приредиће један од наших репрезентативних ансамбала, Хор Свети Стефан Дечанскипод управом Тамаре Адамов Петијевић, ако прилике дозволе, бугарски хор Милка Стоевапод управом Светле Стоеве, победници Натпевавања2018, и мушки вокални ансамбл Свети Серафим Саровски, који води Божидар Црњански. Задржали смо и друге програмске стубове Фестивала – традиционалне изложбе – Драгослава Илића, колоније Ехо музике и Милована Крстића, мокрањски програм Нити традиције, диригентски семинар, промоције значајних издања, научну трибину посвећену истраживању Мокрањчевог дела са два госта, др Мирадетом Зулићем из БиХ и др Наташом Црњански, чији је текст објављен у прошлогодишњем Мокрањцу, а у склопу промоције часописа, која није могла бити одржана по традицији 9. јануара. У сведенијем, камерном облику поздравићемо и оперске и балетске уметнике. Гостује Оперски студио ФМУ под управом Драгане Радаковић, изводећи Моцартову оперуТако чине све, чиме се придружујемо обележавању великог Моцартовог јубилеја, и балетски ансамбл Уна Сага Сербика, чије умеће је неготинска публика већ имала прилику да упозна. Програмској изузетности фестивала допринос ће дати наши најзначајнији уметници – виолиниста Стефан Миленковић, који наступа уз пратњу Хилде Шван и свој наступ посвећује апотеози игре, трубач Младен Ђорђевић са Укијем Оваскаиненом, млади врсни виолончелиста Немања Станковић, гудачки квартет 4 Гудачаса премијерним представљањем редакција партитура раних квартета Милоја Милојевића. На њиховим програмима посебно место заузима музика српских композитора различитих генерација, што је такође важна мисија фестивала. И ове године на затварању ће наступити Симфонијски оркестар РТС са маестром Бојаном Суђићем изводећи музику посебне симболике и значења – Шостаковичеву Камерну симфонијуи Шчедринову Карменсвиту.Неготин се тако ове године уписује на мапу градова који се враћају својим традиционалним вредностима и храбро и са вером организују музичке догађаје, славећи име свог великог сународника.

Соња Маринковић, селектор 55. Мокрањчевих дана