НЕДЕЉА, 14. септембар
14.00 Порта Цркве Свете Тројице, Мокрање
Портрет ствараоца и промоција аудио грађе
Влашка традиционална народна музика: Певање 1, Димитрија О. Големовића
Етно група Гергина, Неготин
Ученици са Одсека за српско традиционално певање и свирање МШ Мокрањац, Београд
КУД Мокрањац, Мокрање
КУД Абрашевић, Краљево
У порти Цркве Свете Тројице у Мокрању, селу порекла композитора Стевана Мокрањца, у недељу 14. септембра 2025. године биће одржан програм Нити традиције, посвећен изворном народном стваралаштву.
Програм почиње представљањем лика и дела ствараоца проф. др Димитрија О. Големовића, етномузиколога и промоцијом његове аудио грађе: ВЛАШКА ТРАДИЦИОНАЛНА НАРОДНА МУЗИКА: ПЕВАЊЕ 1 (КЙНТЈЕЋИЉИ ВЛАХИЛОР ЂИН ЛУМЈЕ: КЙНТАТУ 1)
Традиционално народно певање Влаха североисточне Србије је једногласно. Уз солистичке облике, једногласни су чак и они који се изводе групно, што недвосмислено указује на превагу мелодијског у односу на хармонски слух. Када се говори о народном певању, не само код Влаха, већ уопште, уз поменуту сазвучну компоненту, као кључне истичу се његов текст, а уз њега и напев, односно мелодија. Песме код Влаха настају слично као и код других народа, тако што се на већ познати напев испева нови текст. Иначе, Власи су у стању да без по муке казују текстове песама, без обзира на њихову дужину. Ова особина која, иначе, сведочи о високом нивоу професионализма појединих извођача, код Влаха се запажа као особина читавог народа, за шта постоје два могућа објашњења. По једном од њих она јесте производ поменуте слободе у начину на који живе, будући да су као народ остали блиски природи, а по другом – да су они у стању да издвоје текст из песме из разлога што је он у певању најчешће организован – у јасним стиховним формацијама, са честом употребом риме. Моћ издвајања појединих елемената из целине кад је у питању певање, односи се и на мелодију коју Власи не само да без по муке издвајају из песме, већ им њено извођење на неком од слогова: ла, ла, ла и сл. служи као својеврсни подсетник о којој је песми реч.
Аудио компакт-диск влашког традиционалног народног певања садржи избор од 24 нумере, потекле из колекције аудио материјала етномузиколога и композитора проф. др Димитрија О. Големовића, који је истраживања влашке музике обављао у више од 50 села у периоду од безмало пола века (почев од 1978. године).
Димитрије О. Големовић, етномузиколог и композитор (Београд, 1954), студирао је на Музичкој академији у Београду, одсеке за етномузикологију, композицију и соло певање, а магистрирао и докторирао на етномузикологији. У периоду од 1979. до 2019. године био је запослен на Факултету музичке уметности у Београду, као наставник за предмет етномузикологија. У оквиру свог бављења традиционалном народном музиком теренски је истражио више стотина села на територијама Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, снимивши вредну аудио и видео грађу. Аутор je 125 научних радова, од чега 15 књига из области етномузикологије, као и 11 компакт дискова.
У другом делу програма Нити традиције, наступиће Етно група Гергина из Неготина, ученици Одсека за традиционално певање и свирање Музичке школе Мокрањац из Београда, као и ансамбли КУД Мокрањац из Мокрања и КУД Абрашевић из Краљева.
Етно група Гергина формирана је 2012. године у оквиру истоименог удружења у Неготину са циљем очувања влашке изворне песме. До сада је наступала на фестивалу Гергина, као и на многобројним манифестацијама и фестивалима у земљи и иностранству. Њен снимак песме Вењи најка-ал мјеу асарă (Дошао ми је драги синоћ) налази се на аудио диску традиционалне музике Србије којим је промовисано културно наслеђе на престижној светској манифестацији –World Music Expo Womex 2016. Поводом десетогодишњице постојања групе издавачка продукција Gergina Records је објавила компакт диск под називом Дунăре, Дунăре (Дунаве, Дунаве) са 19 изворних влашких песама. Удружење и етно група Гергина добитници су Мајске награде општине Неготин 2022. године за област заштите и очувања идентитета и културног наслеђа Влаха.
Музичка школа Мокрањац (основана у Београду 1899) најстарија је српска музичко – педагошка институција у Србији. Кроз њу су, као професори и ученици, прошле многе познате музичке личности – композитори, извођачи, музиколози и педагози из готово свих крајева претходне Југославије. Српско традиционално певање и свирање постало је део нашег музичког образовања пре 30 година. Захваљујући проф. др Сањи Ранковић као и неколицини етномузиколога, професора са Факултета музичке уметности, ове племените вештине народног предања тада су први пут почеле да се изучавају у једној школској институцији, управо у школи Мокрањац. На почетку рада уведено је традиционално певање, а касније свирање на фрули, гуслама и кавалу.
На Одсеку за традиционално певање се народна песма учи искључиво у свом изворном облику, онаква каквом је народ негује у својој обичајној пракси, и то из свих крајева ближег региона у којима живе Срби. Напеви нису стилизовани већ аутентични са тежњом да се досегне њихова архаичност.
Певачка група овог одсека је остварила низ наступа на различитим културним манифестацијама као што су Мокрањчеви дани, БЕМУС, Радост Европе, Скопско лето, бањалучко Културно лето, а одржала је и целовечерње концерте у Етнографском музеју, СКЦ-у, Градској библиотеци, на Коларцу, у Храму Св. Саве и др. Ученици Одсека за традиционално певање и свирање, који су се представили и публици у Јапану, Француској, Хрватској, Македонији, Кипру, Грчкој и Немачкој, су и добитници бројних награда на такмичењима народног стваралаштва и фестивала који негују традиционалну музику као што су Вокални етно фестивал (ВЕФ) у Неготину, Крајишки бисери у Пландишту, такмичење фрулаша у Прислоници и други.
Одсек тренутно броји више од 70 ученика, разних узраста, који су веома заинтересовани да изучавају и даље преносе овај вид наше нематеријалне културне баштине. Њихови професори су: Бранко Тадић, Наташа Михаљинац и Милица Ђорђевић (традиционално певање), Милош Николић (кавал), Соња Шипић (фрула), Михаило Вучковић (гусле).
Културно уметничко друштво Мокрањац из Мокрања почетком 2010. године, званично је обновило свој рад. Тренутно окупља педесетак активних чланова. Фолклорни ансамбли изводе претежно стара изворна кола, која су се некада играла у Мокрању. Од обнављања рада Друштво је учествовало на традиционалним манифестацијама изворног народног стваралаштва Сусрети села, Крајински обичаји у Штубику и као представник општине Неготин на смотрама Прођох Левач, прођох Шумадију у Каленићу, Хомољским мотивима у Кучеву, ФВНС Омољанца, Сабору традиције и културе Срба Београдски победник, као и на фестивалу Мокрањчеви дани.
КУД Абрашевић има значајну улогу у историји града Краљева. Непрестано ради од оснивања 1926. године, не рачунајући паузу за време Другог светског рата, након кога је Драмска секција 1948. године прерасла у Краљевачко позориште. Данас Друштво броји преко 500 чланова који су активни у фолклорној секцији са девет група различитог узраста, хорској и драмској секцији, мушкој и женској певачкој групи, етно групи, народном оркестру и музичкој радионици. Абрашевић је члан српске секције ЦИОФФ-а и организатор шестодневног фестивала Лето код Абрашевића.