КОНЦЕРТ
Хор Државне академске капеле Санкт Петербурга – Хор Глинка, Русија
Диригент: Иља Дербилов
Дуга историја Хора Државне академске капеле Санкт Петербурга почиње 1479. године, када је по указу великог кнеза Ивана III у Москви основан хор царских дворских певача, први професионални хор Русије и колевка руске хорске уметности. Године 1701. је преименован у Дворски хор, а 1703. учествовао је у свечаностима поводом оснивања Санкт Петербурга. Шездесет година касније (1763) Дворски хор је указом Катарине II преименован у Царску дворску певачку капелу.
Током више од пет векова постојања Капела је имала изузетан утицај на развој руске музичке културе. Са њом је био повезан читав низ великих музичара. Под руководством Дмитрија Бортњанског (1796–1825) Капела је стекла европску славу, док су Михаил Глинка (1837–1839), Милиј Балакирјев и Римски-Корсаков (1883–1894) значајно допринели развоју њеног извођачког и образовног рада.
Капела је имала важну улогу и у представљању светске музичке баштине руској публици. У њеном извођењу у Санкт Петербургу први пут су се чула многа велика дела Моцарта, Бетовена, Хајдна, Берлиоза и других композитора. Истовремено, била је и значајна професионална школа у којој су се образовали бројни диригенти и музичари.
После револуције 1917. године Капела је прошла кроз велике организационе промене, али је хор наставио активну концертну делатност. Посебно значајну епоху представљало је руководство Владислава Чернушенка, који је од 1974. године предводио Капелу и заслужан је за обнову њених историјских традиција. Његовим залагањем поново су на репертоар уведена бројна дела руске духовне музике, међу њима и Свеноћно бденије, Рахмањинова, изведено 1982. године први пут после више од пола века.
Обновом Симфонијског оркестра 1991. године Капела је поново почела да изводи велика вокално-инструментална дела Баха, Моцарта, Бетовена, Вердија, Орфа и других аутора. Данас њен уметнички профил обухвата како руску духовну и световну хорску музику, тако и најзначајнија дела светске хорске и вокално-симфонијске литературе. Са поносом истичемо да је овај хор изводио и духовну и световну музику нашег Стевана Мокрањца.
Капела је наступала широм Русије и у бројним земљама Европе, Азије и Америке, на концертима и међународним фестивалима, где је њена уметност наилазила на изузетан пријем. Инострани медији током гостовања хора Капеле редовно објављују изузетно похвалне критике, сврставајући га међу најбоље хорске ансамбле света. Сачувавши континуитет дуг више од пет векова, Певачка капела Санкт Петербурга и данас представља једног од најзначајнијих чувара традиције руске хорске уметности.
Од 2026. године уметнички руководилац и главни диригент Капеле је Иља Дербилов, који је од 2012. до 2018. године у њој већ обављао дужност диригента хора и Симфонијског оркестра. Овај истакнути представник Санктпетербуршке диригентске школе, дипломирао је на одсеку за хорско дириговање конзерваторијума у Санкт Петербургу (класа Валерија Бори-сова). Студирао је и певање и чембало, док је основне и постдипломске студије оперско-симфонијског дириговања завршио у класи Владислава Чернушенка, 2008. одн. 2015. године. Са хором Државне академске капеле Санкт Петербурга, у којој је као хоровођа почео да ради 2002. године, гостовао је у бројним европским земљама као и у САД. Од 2004. до 2007. био је диригент Оперског и балетског позоришта Конзерваторијума у Санкт Петербургу, а потом је пет година био ангажован на месту уметничког директора и главног диригента Далекоисточног академског симфонијског оркестра (Хабаровск). Био је и на челу Уљановског државног академског СО Губернаторски (2018-2021), водио је Вјатски покрајински СО (2021-2025), Губернаторски СО Иркутске регионалне филхармоније, а 2026, је постао уметнички директор и главни диригент хора Државне академске капеле Санкт Петербурга. Сарађивао је са симфонијским оркестрима Москве, Санкт Петербурга, Казања, Јекатеринбурга, Новосибирска, Омска, Краснојарска, Том-ска, Саратова, Самаре, Петрозаводска и других руских градова, као и са светски познатим солистима, међу којима су Дмитриј Хворостовски, Денис Мацујев, Борис Березовски, Николај Лугански, Вадим Руденко, Екатерина Мечетина, Никита Борисоглебски, Сергеј Догадин, Јуриј Башмет, Борис Андријанов и многи други.