ПРЕМИЈЕРА: РУКОВЕТИ СТЕВАНА СТ. МОКРАЊЦА
у аранжману за симфонијски оркестар Милорада Маринковића,
по идеји Данијеле Марковић
Београдска филхармонија
Диригент: Вук Волков-Поповић
Хорске Руковети и(ли) Мадригалске оркестарске свите
(извод из текста М. Маринковића)
…Питање које се само по себи поставља (а које сам и ја себи поставио размишљајући да ли и како да се прихватим овог изазова) јесте питање уметничке оправданости израде овакве оркестрације. Ако је хорски ансамбл експресивно савршен (а јесте), која је сврха оркестарске обраде? Одговор који сам пронашао је следећи: сматрам најпре да у српској музици постоји исувише „празнина“, недостајућих дела у репертоару, које ми нисмо попунили ни старим али неоткривеним делима нити новим делима и те празнине постоје на нивоу многих жанрова. Постоји такође недостатак оркестарске музике у опусу самог Мокрањца, што може довести и до неправилног вредновања њега као аутора. Да би се чуло колико Мокрањчева музика може да парира оркестарским делима својих европских савременика, биле су потребне Руковети и у оркестарској обради. Иако је Мокрањчева хармонија стилски лоцирана у раном и средњем романтизму, у његовој музици постоје елементи који говоре о једном знатно модернијем приступу и потенцијалу. Стога сам ја своју оркестрацију стилски и изражајно лоцирао тако да она прати оркестрационе поступке од романтизма до ране модерне (у опсегу од Берлиоза и Корсакова, до Стравинског и Мануела де Фаље). Услед тога, Руковети ће звучати стилски „модернизовано“. Мокрањчев музички језик јесте у потпуности задржан, али су сви елементи који у њему постоје а који могу да иницирају нека модернија решења максимално искоришћени. Све измене и проширења која сам унео, учинио сам само зато да бих у појединим ситуацијама, у оркестарском звуку реализовао неспутани дух и уметничку снагу која извире из Мокрањчеве музике… .
… један од водећих европских оркестара
(The Independent)
… оркестар који храбро граби напред
(The Washington Post)
…ансамбл који демонстрира снажан осећај наслеђа и поноса
(The New York Times)
Обележивши свој век постојања 2023. године, Београдска филхармонија данас представља водећи оркестар у региону и дашак свежине на међународној концертној сцени. Оркестар је достигао нови ниво уметничког квалитета и зрелости под руководством свог доскорашњег шефа-диригента Габријела Фелца (2017–2025), са којим су остварена бројна значајна уметничка достигнућа. Филхармонија је током последње две деценије изградила снажан углед иновативним програмима и сарадњом са водећим ауторитетима из света класичне музике. Најзначајније, неговала је дугогодишње пријатељство са Зубином Мехтом, који је први пут дириговао оркестром 1958. године, а после 2000. постао редован гост, велики пријатељ и подржавалац Филхармоније. Са њим је остварен низ гала концерата у Београду и иностранству, укључујући и регионалну Open Balkan турнеју 2023. године, у част стогодишњице оркестра.
Кроз своје пројекте Филхармонија подстиче културну сарадњу, толеранцију и повезивање региона. Међу значајним и оригиналним иницијативама издвајају се новогодишњи концерти који промовишу етничку и верску разноликост, као и регионални циклус Пика-точка-тачка реализован у сарадњи са националним филхармонијама Хрватске и Словеније.
Током протекле деценије оркестар је гостовао у Европи, САД, Кини, Оману и другим земљама. Посебно се издваја прва турнеја у САД (2014), турнеја по Кини (2023), концертни маратони посвећени Бетовену (2022) и Рахмањинову (2025), реализовани у сарадњи са Дортмундском филхармонијом и заједничким шефом-диригентом Г. Фелцом, као и два концерта класичне музике на отвореном (највећa на Балкану), којима је присуствовало више десетина хиљада посетилаца.
Филхармонија посвећује велику пажњу развоју нове публике кроз оригиналне едукативне програме, отворене пробе, концерте за децу и бебе. Захваљујући својим кључним пројектима, уметничкој изврсности и друштвеном ангажману наставља да исписује нове странице своје историје и гради позицију једног од водећих оркестара региона.
Др ум. Милорад Маринковић, дипломирао је композицију у класи проф. Р. Максимовића а дириговање у класи проф. С. Шепића и Б. Радовановић. У класи проф. В. Трајковића је магистрирао и одбранио докторски уметнички пројекат. Редовни је професор на ФИЛУМ-у у Крагујевцу где предаје анализу музичких стилова, анализу вокалне музике и аранжирање и председник je Надзорног одбора УКС. 25 година је активан као диригент и певач црквених хорова у Београду. Оснивач је и координатор Пројекта Мокрањац, посвећеног дигита-лизацији српске црквене музике, један од оснивача Центра за савремену музику Арион и члан међународног друштва за православну црквену музику (ISOCM). Његов опус обухвата хорску, симфонијску, концертантну, камерну и музику за децу, али посебно место заузима нова православна духовна музика, претежно писана за хор а cappella. Аутор је и концепта стварања великих сценских вокалних остварења базираних на Литургији као формалном узору. Међу значајнијим композицијама су Завештање Светог Симеона Мироточивог, Литургија Светог Јована Златоустог, Свјатиј Боже, Мала опера и Божићни кондак. Добитник је више домаћих и међународних признања: награда Стеван Христић, трећа награда на такмичењу Pre-Art, Златна тонска виљушка и признање часописа Музика класика за композитора године. Активан је и као аранжер класичних дела, фолклорних песама и духовне музике. Израда аранжмана Мокрањчевих Руковети је врхунац његовог рада на овом пољу.
Вук Волков–Поповић је српско-дански диригент чији је најзначајнији ангажман сарадња са Београдском филхармонијом, која траје од октобра 2022. године. Дириговао је бројне концерте за децу и бебе, био је асистент Габријела Фелца на концертном извођењу Вагнерове опере Тристан и Изолда, Керема Хасана на извођењу Штраусове Алпске Симфоније, а у јануару 2026. припремао је оркестар за индијску турнеју под вођством Зубина Мехте. У мају 2025. дебитовао је са СО РТС-а. Оснивач је Београдског оркестра младих (2022) који негује широк репертоар – од барока до дела савремених српских композитора и са којим је наступио на другом Светском фестивалу омладинских симфонијских оркестара у Москви. Дириговао је ансамблом Метаморфозис и учествовао у припреми и дириговању прве српске опере На уранку С. Биничког и прве српске опере за децу – Дечја соба М. Живковића (MOTO). Основне студије дириговања завршио је 2024, а мастер студије 2025. године на ФМУ у Београду у класи проф. Б. Радовановић Бркановић.