U okviru jubilarnih 60. Mokranjčevih dana, u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu priređen je istorijski umetnički događaj – premijerno izvođenje orkestarskih adaptacija Mokranjčevih „Rukoveti“, koje je za simfonijski orkestar priredio dr um. Milorad Marinković. Odabrane „Rukoveti“ do sada su postojale u svom izvornom horskom obliku, a sada su prvi put dobile celovito simfonijsko čitanje.

Beogradska filharmonija, pod dirigentskim vođstvom Vuka Volkova-Popovića, izvela je III, V, VI, VII, VIII, X i XI rukovet Stevana St. Mokranjca. Program je tako obuhvatio različite tematske i muzičke svetove Mokranjčevih Rukoveti – od pesama iz Stare Srbije i Makedonije, preko pesama sa Kosova i Ohrida, do „Šeste rukoveti“, inspirisane Hajduk Veljkom i vezane za Mokranjčev grad.

Bilo je to fantastično izvođenje izuzetno zahtevnog dela, koje je nadmašilo očekivanja publike. Beogradska filharmonija donela je snažan, raskošan i precizno izgrađen orkestarski zvuk, dok je mladi dirigent Vuk Volkov-Popović suvereno i energično vodio orkestar kroz složenu partituru, pokazujući izuzetnu sigurnost u njenom tumačenju.

Publika je premijeru dočekala sa velikim oduševljenjem, a koncert je završen dugim ovacijama. Za Negotince je ovaj trenutak imao posebnu težinu – Mokranjčevo delo, koje je decenijama pre svega živelo kroz horski zvuk na festivalu koji nosi njegovo ime, dobilo je novu, simfonijsku dimenziju upravo u njegovom rodnom gradu.

Poseban značaj ovom projektu daje činjenica da je premijera realizovana na inicijativu Danijele Marković, direktorke Doma kulture „Stevan Mokranjac“, koja je prepoznala umetnički potencijal ovog poduhvata i imala viziju, hrabrost i odgovornost da Mokranjčevu muziku predstavi u novom izvođačkom kontekstu.

Sam Milorad Marinković u svom autorskom tekstu objašnjava da je osnovni izazov bio da se Mokranjčeva vokalna muzika prenese u instrumentalni medij, a da se pri tome sačuva njena suština. Kako ističe, njegova namera bila je da orkestarska obrada bude složenija od horske partiture, ali „složena sa svrhom isticanja, a ne prekrivanja Mokranjčevog originala“.

Marinković je posebnu pažnju posvetio Šestoj rukoveti, koju je u orkestarskoj adaptaciji oblikovao kao programsku tonsku poemu o borbi za slobodu, predvođenoj Hajduk Veljkom.

Cilj ovog novog „orkestarskog čitanja“ bio je, kako sam autor navodi, da se Mokranjčeve Rukoveti, postavljene sredstvima horskog izraza, preurede sredstvima orkestarskog izraza i dobiju novu zvučnu dimenziju.

Ovo premijerno izvođenje tako je postalo jedan od istorijskih trenutaka 60. Mokranjčevih dana – trenutak u kojem je tradicija dobila novi zvuk, a Mokranjac još jednom pokazao da njegova muzika ima snagu da govori novim generacijama i u novim izvođačkim oblicima.

Na kraju koncerta, Danijela Marković uručila je Počasnice Mokranjčevih dana Miroslavu Pavloviću, koncert-majstoru Beogradske filharmonije, i dr um. Miloradu Marinkoviću, u znak zahvalnosti za njihov doprinos ovom izuzetnom festivalskom poduhvatu.

Mokranjac je dobio novi orkestarski zvuk. A Negotin je dobio trenutak koji će ostati zabeležen u istoriji Mokranjčevih dana.