У оквиру јубиларних 60. Мокрањчевих дана, у Дому културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину приређен је историјски уметнички догађај – премијерно извођење оркестарских адаптација Мокрањчевих „Руковети“, које је за симфонијски оркестар приредио др ум. Милорад Маринковић. Одабране „Руковети“ до сада су постојале у свом изворном хорском облику, а сада су први пут добиле целовито симфонијско читање.

Београдска филхармонија, под диригентским вођством Вука Волкова-Поповића, извела је III, V, VI, VII, VIII, X и XI руковет Стевана Ст. Мокрањца. Програм је тако обухватио различите тематске и музичке светове Мокрањчевих Руковети – од песама из Старе Србије и Македоније, преко песама са Косова и Охрида, до „Шесте руковети“, инспирисане Хајдук Вељком и везане за Мокрањчев град.

Било је то фантастично извођење изузетно захтевног дела, које је надмашило очекивања публике. Београдска филхармонија донела је снажан, раскошан и прецизно изграђен оркестарски звук, док је млади диригент Вук Волков-Поповић суверено и енергично водио оркестар кроз сложену партитуру, показујући изузетну сигурност у њеном тумачењу.

Публика је премијеру дочекала са великим одушевљењем, а концерт је завршен дугим овацијама. За Неготинце је овај тренутак имао посебну тежину – Мокрањчево дело, које је деценијама пре свега живело кроз хорски звук на фестивалу који носи његово име, добило је нову, симфонијску димензију управо у његовом родном граду.

Посебан значај овом пројекту даје чињеница да је премијера реализована на иницијативу Данијеле Марковић, директорке Дома културе „Стеван Мокрањац“, која је препознала уметнички потенцијал овог подухвата и имала визију, храброст и одговорност да Мокрањчеву музику представи у новом извођачком контексту.

Сам Милорад Маринковић у свом ауторском тексту објашњава да је основни изазов био да се Мокрањчева вокална музика пренесе у инструментални медиј, а да се при томе сачува њена суштина. Како истиче, његова намера била је да оркестарска обрада буде сложенија од хорске партитуре, али „сложена са сврхом истицања, а не прекривања Мокрањчевог оригинала“.

Маринковић је посебну пажњу посветио Шестој руковети, коју је у оркестарској адаптацији обликовао као програмску тонску поему о борби за слободу, предвођеној Хајдук Вељком.

Циљ овог новог „оркестарског читања“ био је, како сам аутор наводи, да се Мокрањчеве Руковети, постављене средствима хорског израза, преуреде средствима оркестарског израза и добију нову звучну димензију.

Ово премијерно извођење тако је постало један од историјских тренутака 60. Мокрањчевих дана – тренутак у којем је традиција добила нови звук, а Мокрањац још једном показао да његова музика има снагу да говори новим генерацијама и у новим извођачким облицима.

На крају концерта, Данијела Марковић уручила је Почаснице Мокрањчевих дана Мирославу Павловићу, концерт-мајстору Београдске филхармоније, и др ум. Милораду Маринковићу, у знак захвалности за њихов допринос овом изузетном фестивалском подухвату.

Мокрањац је добио нови оркестарски звук. А Неготин је добио тренутак који ће остати забележен у историји Мокрањчевих дана.