У оквиру 60. Мокрањчевих дана, у Мокрањчевој родној кући одржана је научна трибина „Рецепција личности и дела Стевана Мокрањца у руској литератури“, коју је одржала Олга Оташевић, музиколог.

Тема трибине отворила је значајно и недовољно истражено питање начина на који су личност, стваралаштво и деловање Стевана Стојановића Мокрањца представљани и тумачени у руској литератури.

Како је истакла Олга Оташевић, руска рецепција Мокрањца уско је повезана са интересовањем руске културне јавности за српску народну музичку уметност, али и са Мокрањчевим непосредним контактима са Русијом и наступима Београдског певачког друштва у руским градовима.

У излагању су издвојена три хронолошка таласа написа о Мокрањцу. Први талас чине текстови информативног карактера, настали у време Мокрањчевих савременика и његових наступа са Београдским певачким друштвом у Русији. Други је везан за обележавање стогодишњице Мокрањчевог рођења, када се појављују пригодни текстови и монографија И. Мартинова, док трећи, новији талас доноси истраживања његовог духовног стваралаштва, међу којима се издваја рад А. Јевдокимове.

Ова три таласа истовремено осветљавају различите аспекте Мокрањчевог деловања – Мокрањца као диригента и организатора, композитора световне музике и композитора духовне музике.

Посебно је занимљиво да су аналитички увиди у његово световно стваралаштво у руској литератури дошли тек у другом таласу, док је његова духовна музика у Русији по први пут систематичније осветљена тек у 21. веку.

Трибина је тако указала не само на место које Мокрањац заузима у руској музичкој литератури, већ и на промене у начину на који је његово дело током различитих историјских периода било посматрано, тумачено и вредновано.

Олга Оташевић (рођ. Јокић, 1984) завршила је основне студије музикологије на Факултету музичке уметности у Београду и докторске студије, током којих је написала дисертацију на тему „Утицај совјетске музичке науке на развој музикологије у Србији“. У области њеног интересовања су и руска опера и Асафјевљева интонациона теорија, а запослена је у библиотеци Факултета музичке уметности.

Одржавање ове научне трибине у Мокрањчевој родној кући, у години када се обележава 170 година од рођења великог композитора, дало је теми посебну симболику – из места у којем је Мокрањац рођен и започео свој животни пут, његово дело посматрано је кроз одјеке које је оставило у једној од великих европских музичких и културних средина.