Peti festivalski dan obeležio je nastup  Gudačkog kvarteta „4 Gudača” osnovanog pre pet godina na inicijativu violončeliste Srđana Sretenovića. Solisti okupljeni u ovom visoko kvalitetnom ansamblu su afirmisani izvođači klasične i savremene srpske muzike, a to su pored Sretenovića, violinisti Dušan Panajotović i Miloš Stevanović i violista Vladimir Popović.

Na programu su se našla dva mladalačka dela Miloja Milojevića, kompozitora, muzikologa, prvog srpskog doktora muzičkih nauka čiji kompozitorski opus broji preko 170 dela. Oba su nastala u vreme Milojevićevog školovanja u Srpskoj muzičkoj školi (1904-1907) u kojoj je klavir učio kod Cvetka Manojlovića, a muzičko teorijske discipline i kompoziciju kod Stevana Mokranjca.

Gudački kvartet u Ge-duru, iz 1905. godine, prvo je delo tog žanra u srpskoj muzici. U svojoj monografiji o Milojeviću, Petar Konjović je zabeležio da je „ovaj đački rad u kome se oseća i dah folklora, više podsvesno, izazvao i Mokranjčevo dopadanje“.

„Ono što je zanimljivo u ovom Kvartetu koji premijerno izvodimo je što se dosta dugo čekalo da se dobiju note. Uživali smo u laganom otkrivanju te muzike, koju je ustvari  trebalo da sviramo prošle godine. Mi smo, naravno, to sve spremili i onda je, mogu tako da kažem, odležalo i kada smo sada, po drugi put, krenuli da radimo i spremamo ovaj kvartet otkrivali smo još više. Generalno mislim da je dobro što se čekalo“, rekao je u Negotinu Srđan Sretenović.

U drugom delu koncerta festivalska publika slušala je Gudački kvartet u ce-molu iz 1906. godine. Oba ova mladalačka dela, imaju značaj putokaza u kom će se pravcu odvijati muzički jezik Miloja Milojevića kao kompozitora, ali i označavaju početak razvoja jednog od ključnih oblika kamerne muzike kod nas i zato su dragocen i važan deo srpske istorije muzike.

„Imali smo, i imamo i dalje velike kompozitore, koji su napisali zaista genijalna dela, tu je, po nama, i Miloje Milojević. Mislim da je to jedno naše blago koje treba negovati jer ,na kraju krajeva, ne bi trebalo da ono  ostane samo kao nešto lokalno. Trebalo bi da se, na neki način, plasira u svet. Za to su potrebna ulaganja, da se čuje tamo gde bi trebaloo, ali je svakako reč o kvalitetu koji zaslužuje svetsku scenu. Sa ovim delom nas je, pre nekoliko godina, upoznao profesor Vlastimir Trajković. Osetili smo, u neku ruku, i direktnu istinsku povezanost sa Milojem Milojevićem koji je njegov deda. Ovaj Kvartet stvarno izvodimo gde god i kad god možemo, jako ga volimo“, kaže Srđan Sretenović.

Dr Sonja Marinković, selektor festivala „Mokranjčevi dani“ uz pohvale za izvođenje i posvećenost Gudačkog kvarteta „4 Gudača”, navodi da je reč o „istorijskoj premijeri ranog, mladalačkog kvarteta Miloja Milojevića“ i da je publika u Negotinu bila u prilici da čuje „još jedno briljantno izvođenje znalačkog, insprisanog i autobiografskog Prvog kvarteta“. A evo kakve su same impresije izvođača:

„Izuzetna je čast i zadovoljstvo biti deo ovako bitnog Festivala koji ima tradiciju. Zaista je bilo divno svirati sa svojim kolegama Srđanom Sretenovićem, Vladimirom Popovićem i Milošem Stevanovićem. Nadam se da ćemo ponoviti ovaj nastup u nekoj skorijoj budućnosti možda negde u nekom drugom gradu. Svakako mi je drago da smo izvodili dela srpskih kompozitora“, kaže Dušan Panajotović.

“Utisci posle koncerta su divni, mi nismo videli publiku pošto je bila u mraku, ali čuli smo po aplauzu da je sala bila puna koliko je mogla da bude, bilo je veliko interesovanje. Nama je bilo jako udobno na sceni, osećali smo se stvarno dobro, a i akustika u ovoj sali je jako dobra za sviranje u kvartetu, kao i u većim ansamblima. Imao sam priliku ranijih godina i sa “Gudačima Svetog Đorđa” da gostujem a poslednji put je bilo sa Darinkom Matić-Marović kada smo izvodili “Trenos” Žarka Mirkovića sa velikim horom i bio je baš spektakl”, kaže Srđan Sretenović.

Inače, Gudački kvartet „4 Gudača” je do sada izveo i snimio kvartete Miloja Milojevića i Nataše Bogojević, Svetlane Savić, Svetlane Maksimović i Dmitrija Šostakoviča (Gudački kvartet br. 3). Neka od ovih dela nalaze se na kompakt disku „Komadi vremena“, čiju je realizaciju podržao SOKOJ.